ŽMNS Timeline

Vremenska linija Ženskog muzeja

2020
2020

ŽMNS Timeline

2019
2019

Osnivanje Ženskog muzeja NS

ŽeNSki muzej
1915
1915

Ida Sabo (1915 -2016)

Ida Sabo (1915 -2016) komunistkinja, antifašistkinja, partizanka,učesnica NOB-a, predsednica AFŽ-a, borkinja za ženska prava, dobitnica brojnih priznanja za svoj rad i delo. Nakon rata obavljala je političke dužnosti na raznim nivoima vlasti.
komunistkinja, antifašistkinja, partizanka,učesnica NOB-a, predsednica AFŽ-a, borkinja za ženska prava, dobitnica brojnih priznanja za svoj rad i delo. Nakon rata obavljala je političke dužnosti na raznim nivoima vlasti.
1892
1892

Anica Savić Rebac (1892-1953)

Anica Savić Rebac (1892-1953)
Anica Savić Rebac spada među najučenije žene u Srbiji u prvoj polovini XX veka. Iza sebe je ostavila izuzetan pesnički, esejistički i prevodilački opus. Bila je u grupi beogradskih intelektualki koje su 1927. godine osnovale Jugoslovensku organizaciju univerzitetski obrazovanih žena i među prvim ženama koje su p rimljene u jugoslovenski Pen klub.
1883
1883

Jelena Kon (1883-1942)

Jelena Kon (1883-1942) bavila se dobrotvoprnim radom i osnovala humanitarnu organizaciju „Kora hleba“ (1925) i Dečje obdanište. Ove organizacije bile su otvorene za sve, bez obzira na versku i etničku pripadnost. Zahvaljujući njenom zalaganju izgrađen je novi Dom Kore hleba pod pokroviteljstvom kraljice Marije Karađorđević u kojem i danas radi obdanište. Jelena Kon ubijena je u novosadskoj raciji 1942.
Jelena Kon  se bavila dobrotvornim radom i osnovala humanitarnu organizaciju „Kora hleba“  (1925) i Dečje obdanište. Ove organizacije bile su otvorene za sve, bez obzira na versku i etničku pripadnost. Zahvaljujući njenom zalaganju izgrađen je novi Dom Kore hleba pod pokroviteljstvom kraljice Marije Karađorđević  u kojem i danas radi obdanište.  Jelena Kon ubijena je u […]
1859
1859

Milica Tomić (1859-1944)

Milica Tomić (1859-1944) književnica, novinarka i političarka jedna je od najznačajnijih ličnosti naše feminističke baštine. U periodu od 1911. do 1914. i 1918-1921. izdavala je i uređivala „Ženu“, list koji je otvoreno zagovarao politička prava i za žene. Ona je jedna od sedam Vojvođanki izabranih za poslanike Velike narodne skupštine 1918., kada su pravo glasa za kratko dobile i žene.
književnica, novinarka i političarka jedna je od najznačajnijih ličnosti naše feminističke baštine. U periodu od 1911. do 1914. i 1918-1921. izdavala je i uređivala „Ženu“, list koji je otvoreno zagovarao politička prava i za žene. Ona je jedna od sedam Vojvođanki izabranih za poslanike Velike narodne skupštine 1918, kada su pravo glasa za kratko dobile […]
1857
1857

Adel Nemešanji (1857-1933)

Adel Nemešanji (1857-1933) prva je žena na mestu direktorke Novosadske devojačke građanske škole sa nastavom na mađarskom jeziku. Osnovala je (1891) i rukovodila udruženjem „Maria Dorottya“ osnovanog sa ciljem unapređenja ženskog obrazovanja i strukovnog organizovanja nastavnica.
 prva je žena na mestu direktorke Novosadske devojačke građanske škole sa nastavom na mađarskom jeziku.  Osnovala je  (1891) i rukovodila udruženjem „Maria Dorottya“ osnovanog sa ciljem unapređenja ženskog obrazovanja i strukovnog organizovanja nastavnica.
1854
1854

Draga Gavrilović (1854-1917)

Draga Gavrilović (1854-1917) je svojim delom „Devojački roman“ postala prva žena romanopisac u srpskoj kniževnosti, začetnica ženskog pisma ali i feminizma. Pored romana pisala je pesme, humorističke i polemičke članke. Objavljivala je u najznačajnijim časopisima svoga vremena, kao što su „Javor“, „Orao“, Sadašnjost“, Neven“, „Starmali“.
je svojim delom „Devojački roman“ postala prva žena romanopisac u srpskoj kniževnosti, začetnica ženskog pisma ali i feminizma. Pored romana pisala je pesme, pripovetke, humorističke i polemičke članke. Objavljivala je u najznačajnijim časopisima svoga vremena, kao što su Javor, Orao, Sadašnjost, Neven, Starmali.
1854

Milica (1854-1881) i Anka (1855-1923) Ninković

Milica i Anka Ninkovi, crtež prema fotografiji
 su prve politički obrazovane feministkinje koje su se aktivno uključile u političku borbu. Feminizam sestara Ninković razvio se u okviru socijalističkog pokreta. Bile su saradnice svih socijalističkih listova, bavile su se prevodilaštvom, naročito Milica koja je prevela „Srbiju na istoku“ Svetozara Markovića na ruski.
1840
1840

Draga Dejanović (1840-1871)

Draga Dejanović, crtež prema fotografiji
 je ponudila prvu zaokruženu teoriju feminizma kod nas, pod uticajem nacionalnih ideja. Svoje stavove izložila je na javnim predavanjima: „Dve tri reči Srpkinjama“, „Srpskim majkama“ i u tekstu „Emancipacija Srpkinja„ objavljenom 1870. Feminizam za nju nije bio samo teorija već i izabrani životni put. Novi tip moderne, ekonomski samostalne žene je time bio promovisan.
1834
1834

Savka Subotić (1834-1918)

Savka Subotić (1834-1918) bavila se pročavanjem društvenog života žena i običaja. Borila se za pravo žena na obrazovanje kao i za njihovo ekonomsko osnaživanje. Posle predavanja „Žena na istoku i zapadu“ u Naučnom klubu u Beču 1911. postala je najslavnija žena sa ovog prostora. Bila je prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza, Kola srpskih sestara i Zadruge Srpkinja Novosatkinja.
bavila se pročavanjem društvenog života žena i običaja. Borila se za pravo žena na obrazovanje kao i za njihovo ekonomsko osnaživanje. Posle predavanja „Žena na istoku i zapadu“ u Naučnom klubu u Beču 1911. postala je najslavnija žena sa ovog prostora. Bila je prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza,  Kola srpskih sestara i Zadruge Srpkinja […]
1828
1828

Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878)

Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878), „Vrdnička vila“, pesnikinja, prozaistkinja i prevoditeljka. Prva ratna dopisnica na ovom prostoru. Njenu reportažu o bombardovanju Beograda 1862. „Srce i barikade“, objavio je Mađarski dnevnik iste godine. Saradnica Vuka Karadžića, prikupljala je i narodne umotvorine. Objavila je tri knjige pesama i dva toma dnevnika U Fruškoj gori.
„Vrdnička vila“, pesnikinja, prozaistkinja i prevoditeljka.  Prva ratna dopisnica na ovom prostoru. Njenu reportažu o bombardovanju Beograda 1862. „Srce i barikade“, objavio je Mađarski dnevnik iste godine. Saradnica Vuka Karadžića, prikupljala je i narodne umotvorine. Objavila je tri knjige pesama i dve toma  dnevnika U Fruškoj gori.
1816
1816

Marija Trandafil (1816-1883)

Marija Trandafil (1816-1883) smatra se najvećom srpskom dobrotvorkom. Njeno najpoznatije zaveštanje je „Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad“ u čijoj se zgradi danas nalaze Matica srpska i Biblioteka Matice srpske. Osim pomoći koju je upućivala najugroženijima, pomagala je obnovu više novosadskih crkava. Osnovala je Zakladu Marije Trandafil za novosadske gimnazijske đake.
smatra se najvećom srpskom dobrotvorkom. Njeno najpoznatije zaveštanje je „Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad“ u čijoj se zgradi danas nalaze Matica srpska i Biblioteka Matice srpske. Osim pomoći koju je upućivala najugroženijima, pomagala je obnovu više novosadskih crkava. Osnovala je Zakladu Marije Trandafil za novosadske gimnazijske đake.
1776
1776

Eustahija Arsić (1776-1843)

Eustahija Arsić, crtež prema fotografiji
je prva srpska književnica koja je štampala svoje knjige. Takođe, prva žena koja je sarađivala sa Maticom srpskom  i postala njena članica. Zastupala je prosvetiteljske ideje, pre svega pravo žena na obrazovanje. Darivala srpske i rumunske prosvetne i verske institucije kao i Maticu srpsku. Njeno delo uvršteno je u Antologiju starije srpske poezije M. Leskovca.