Kategorije
Čitaonica tekstovi

Slike prošlosti: kuhinjske dozidnice

Vesna Nedeljković Angelovska

Dozidnica sa tekstom na srpskom jeziku: dobrodošli mili gosti
Novi sad, Srbi, početak 20 veka, Muzej grada Novog Sada

Bele platnene dozidnice, sa vezom plave ili crvene boje, sa pisanim porukama i linearno prikazanim situacijama u kojima antropomorfni akteri, okruženi floralnim ukrasima, učestvuju u teatralno naglašenoj sceni, bile su uobičajena dekoracija u mnogim kuhinjama, tokom 20. veka sve do sedamdesetih godina. Konstrukt kuhinjske dozidnice sastoji se od kompleksa elemenata koji je definišu: dvodimenzionalnost, položaj na zidu, vrsta platna, vez i tehnike prenošenja motiva, stilizovane kompozicije, linearne konture, motivi i simboli, kratke jezičke forme u obliku monoloških poruka. U njihovu strukturu ukorporiran je društveni, ekonomski, socijalni i psihološki značaj proistekao iz njihovih očiglednih i latentnih funkcija, čiji je uticaj na socijalizaciju, izgradnju rodnog identiteta, integraciju društva, afirmaciju vrednosti i prenos kulturnih obrazaca s generacije na generaciju, bio utoliko veći jer je kuhinja u kojoj su bile izložene, zauzimala centralno mesto okupljanja porodice. 

Opredeljenje za isticanje specifičnih odlika ovog predmeta „tradicionalne“ kućne radinosti proistekao je iz njihove nedovoljne istraženosti, zbog čega je, između ostalog, zapostavljen njihov uticaj na edukaciju i integraciju pojedinaca, društva i čitavog regiona. Pored toga, svakodnevno naglašena prolaznost stvari, daje dinamičnost savremenom kulturnom diskursu, donoseći socijalne, ekonomske i kulturne segmente kratkog trajanja, koje, menjajući naš svet, odnose slike prološlosti velikom brzinom.

Dozidnica na rumunskom sa tekstom: „SO RIŽA ŠEĆER BRAŠNO
Mnogo mislim šta da kuvam
Da ne bude jako skupo,
A da bude dobro za jelo“
Rumuni, prva polovina 20. veka, Muzej grada Novog Sada, „SO RIŽA ŠEĆER BRAŠNO
Mnogo mislim šta da kuvam
Da ne bude jako skupo,
A da bude dobro za jelo“
Novi Sad, Nemci, prva polovina 20 veka, Muzej grada Novog Sada,
„Tri ljupke zvezde svetle u tami života,
One blistaju tako ugodno,
A zovu se pesma, ljubav i vino“
Dozidnica sa tekstom na mađarskom: „Ni sa kim srećan nećeš biti Jer ti srce kuca za mnom“
Novi Sad, Mađari, sredina 20 veka, Muzej grada novog Sada,
„Ni sa kim srećan nećeš biti
Jer ti srce kuca za mnom“
Dozidnica sa tekstom na slovačkom: 
„Dok moj dragi muž pije vodu
Neću ja oplakivati moju devojačku slobodu“.
Novi Sad, Slovaci, polovina 20. veka, Muzej grada Novog Sada,
„Dok moj dragi muž pije vodu
Neću ja oplakivati moju devojačku slobodu“.

Izgled i smisao „kuvarica“ nije stvoren samom kreativnošću vezilja, već je odraz drušvene situacije i rezultet kreativnosti i preduzetništva umetnika koji su ih crtali ili precrtavali i trukerskih radionica koje su ih umnožavale, izdavača albuma sa mustrama i modnih časopisa. Tako je jedan dekorativni predmet, tada neophodan u kuhinjskom ambijentu, zbog svoje praktične uloge, kao i zbog jednostavnosti kopiranja i izrade, postao lako dostupan širokim društvenim slojevima. Kupovno platno industrijske izrade, brza tehnika veza koja iscrtava konture scena i pisana slova, mogli su i tako pojednostavljeni da dočaraju prikazanu predstavu i prenesu poruku koja podstiče maštu. Pored toga, upotreba motiva čija lepota i jednostavnost simbolizuju čitav niz poželjnih osobina, osećanja i vrlina, učinili su da se „kuvarice“ lako i brzo šire po prostorima zapadne i srednje Evrope i duž Balkanskog poluostrva. Na taj način je prenošena ideja o pozitivnim osobinama pojedinaca i čitavog društva, koja se ugrađivala u svaki dom na tom ogromnom i multinacionalnom prostoru. Zbog toga je njihova integrišuća uloga bila velika i važna.  

back to top