Ljubica Krnjaić

Vesna Nedeljković Angelovska

Vatrogastvo je profesija koja ističe najviše moralne vrednosti, smelost i pribranost pred opasnostima ali i spremnost da se u spasavanju života drugih rizikuje sopstveni život. Za vatrogasno zanimanje koje se sastoji od kompleksa znanja i praktičnih veština, potrebna je edukacija i uvežbavanje, ali zbog izloženosti opasnostima i težine rukovanja opremom, neophodna je fizička spremnost i snaga. To su faktori koji su uticali na to da se ova profesija dugo smatrala isključivo muškim zanimanjem.

Izostanak žena iz aktivnog članstva dobrovoljnih vatrogasnih društava, prvih pola veka od njihovih osnivanja (krajem 19. veka), kao i njihovo mnogo kasnije povremeno masovno ali realno malobrojno učešće, dovode do potvrđivanja stereotipa da žene uglavnom nisu sposobne da se bave fizički napornim veštinama zaštite od požara i da učestvuju u strogom hijerarhijom uređenim organizacijama. Dug put civilizacije od prvih „vatrogasaca“ – rimskih noćnih redara (koje je početkom I veka naše ere imperator Avgust ustanovio kao vojnike tehničare zadužene za borbu protiv požara), do formiranja dobrovoljnih vatrogasnih udruženja sedamdesetih godina 19. veka i profesionalnih vatrogasnih brigada početkom 20. veka u Vojvodini, a zatim do savremenog doba, protezao se duž vekovnog razvoja vatrogasne tehnike. Izgradnja i raspoloživost vatrogasne opreme uticala je na stvaranje uslova za nastanak vatrogasnih organizacija, kao i na njihov razvoj (Nedeljković Angelovska 2022).

Od svih društvenih dobrovoljnih udruženja, vatrogasna su se isticala svojim specifičnim funkcijama i negovanjem visokih moralnih vrednosti. Organizacija dobrovoljnih vatrogasnih društava je bila zasnovana na potrebi blagovremenog i efikasnog delovanja a zbog izuzetno teških zadataka u odbrani stanovništva i materijalnih dobara od požara i drugih stihija, u njima je bila neophodna stroga disciplina. Po ugledu na vojnu organizaciju u vatrogasna društva su od samog početka ustanovljeni vojni činovi, funkcije i nazivi. Samo zanimanje vatrogasca zahtevalo je izuzetnu snagu i fizičku izdržljivost (Gal, 1972, 43). Vatrogasna oprema je bila veoma teška a čin gašenja požara i druge aktivnosti u suzbijanju posledica elementarnih nepogoda, bili su izuzetno naporni. Zbog toga je u njima bila izrazita hijerarhija, neophodna za uvežbavanje discipline, snage i veštine kao i redosleda precizno utvrđenih dužnosti u hitnim situacijama (Недељковић Ангеловска 2022, 7).

Iako se oduvek težilo pojednostaljivanju vatrogasne opreme zbog brzine delovanja, ona je iz dana u dan sve kompleksnija, dok se sredstva za gašenje usavršavaju. Ove okolnosti pružaju mogućnost ženama da rukuju sa lakšom i pokretljivijom opremom koja zahteva više znanja i spretnosti, a manje fizičke snage nego što je to nekada bio slučaj (Nedeljković Angelovska 2022). Ulazak žena u odrađene profesije je bio olakšan i političkom i normativnom podrškom u socijalističkom državnom sistemu Jugoslavije ali i realnom potrebom za školovanom radnom snagom u periodu ubrzane industrijalizacije (Blagojević, 1991:122).

Normativno regulisanje ravnopravnosti žena nesumnjivo predstavlja polaznu osnovu za mogućnost izjednačavanja položaja žena sa položajem muškaraca. Pored toga, izmenjena opštedruštvena klima kao i obrasci porodičnog života, posle Drugog svetskog rata, uslovljavaju i njihovu novu ulogu. Jedna od najznačajnih tekovina 20. veka, po ovom pitanju, smatra se prekid obrazovne diskriminacije žena i stvaranje mogućnosti za njihovo bavljenje i onim profesijama koje su ranije bile iskljucivo „muške“. Sa druge strane, Marina Blagojević ukazuje da upravo političko navođenje ravnopravnosti žena u socijalističkim zemljama implicira pitanje njene stvarne društvene funkcije (Blagojević, 1991:53).

Struktura polnih uloga u dobrovoljnim vatrogasnim društvima se menjala uz promene koje su zahvatale kulturu i društvo. Polne uloge su vremenom prestale da budu određene patrijahalnim pravilima već su posledica razvoja nauke i tehnike kao i novih političkih, društvenih i obrazovnih okolnosti, a samim tim i slobodnijeg individualnog izbora. Pored toga, visoko obrazovanje i državno uređenje je otvorilo mogućnost da profesionalno uspešne žene steknu politički i društveni položaj i u (doskora) isključivo muškim profesijama. (Nedeljković Angelovska 2022).Pored emancipacije i idologije jednakosti koje su obeležile drugu polovinu 20. veka i odražavale se na pitanja ženskog udela u „muškim“ poslovima, učešće žena u vatrogasnim organizacijama bilo je ponekad više deklarativno nego stvarno. Nastojanje da se što više utiče na omasovljenje društava, u novonastalim uslovima, kada je bolje organizovan priliv sredstava za održavanje ovakvih organizacija, kao i za bogat društveni i kulturni život koji se oko njih odvijao, stvorili su uslove za veće uključivanje žena. Pored, doduše malog broja žena, od sedamdesetih godina 20. veka, među članovima društava su i deca (pionirke i pioniri) i omladina (juniorke i juniori), što će kasnije značajno uticati na njihovu polnu strukturu (Nedeljković Angelovska2022).

O izuzetnosti Ljubice Krnjaić u vatrogasnoj profesiji mogla bi da govori i analiza polne strukture članstva na primeru dobrovoljnog vatrogasnog društva Novog Sada, čiji je član. Izvor za protokolarnu ali ipak malobrojnu prisutnost ženskih članova predstavljaju tabloi sa fotografijama članova, uređivani povodom značajnih jubileja Društva. Žene se prvi put pojavljuju na tablou iz 1962. godine, dve pored 67 članova. Na tablou iz 1972. godine ima 125 članova i 5 članica. Na tablou iz 1982. godine je 94 članova i 13 članica. Na tablou iz 1992. godine je 74 članova i 8 članica (Nedeljković Angelovska 2022).

Drugi, pisani izvori navode da je Dobrovoljno vatrogasno društvo Novi Sad 1963. godine imalo ukupno 152 člana od kojih je bilo 80 aktivnih u čijem sastavu su bila „3 ženska vatrogasca“; 1971. godine društvo broji 125 aktivnih članova od kojih je 12 žena (Gal, 1972: 152– 153).

Dijapazon ženskog učešća u radu profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasnih udruženja, od ceremonijalnog, preko fiktivnog i stvarnog, do rukovodećih položaja, rezultat je specifičnih uslova zadatih društvenim uređenjem, kulturnim uticajima koji su se menjali pod diskontinuitetom državnog i nacionalnog ustrojstva, kao i kompleksom uticaja industrijalizacije, urbanizacije i ženske emancipacije (Nedeljković Angelovska 2022).

DETINJSTVO

Ljubica je rođena je 13. avgusta 1956. godine kao najmlađe šesto dete u porodici Stoje (rođene Ilibašić) i Ljubana  Krnjaića, u selu Kepčije, nadomak Dvora na Uni, u južnom delu Banije, nedaleko od ušća rečice Žirovnice u Unu (Hrvatska). Dve starije sestre umrle su pre njenog rođenja. Majka je umrla pred rat 1990. godine, otac koji je izbegao iz područja zahvaćenog ratom1995. godine u Novi Sad, umro je 2004. godine.

Detenjstvo je Ljubica provela u kući u kojoj se rodila. Priseća se da je do njenog polaska u  školu kuća bila osvetljavana petrolejskom lampom. Zajedno sa članovima porodice učestvovala je u poljoprivrednim radovima: primpremama sena za sušenje, kopanju kukuruza, žetvi pšenice, skupljanju šljiva, pripremama ketena (lana) i konoplje za tkalačku pređu. U jesen, kada sazri kukuruz, sa svojim ukućanima je „šopala“ (kljukala) guske, gurajući im u kljun zrna kukuruza, držeći ih na krilu. Volela je da neguje ždrebad i mlade životinje. Pored živine, gajili su konje, krave, ovce i svinje. Na Spasovdan kada se šiša ždrebad, Ljubica je u uzrastu od 10 godina prvi put ošišala svoje ždrebe. Ponosna je na svoje veštine veza, štrikanja, heklanja i pripremanja hrane koje je stekla u svom detinjstvu. Između ostalog, ističe se u pravljenju „banijske“ kobasice.

JUGOSLOVENKA

Ljubica je iz „idiličnog“ seoskog okruženja uronila u svet „kolektivizma“ i „bratstva i jedinstva“ socijalističke Jugoslavije u vreme svesrdne državne podrške radničkoj klasi, besplatnog školovanja, omladinskih radnih akcija. Kretajući se duž staze okružene mogućnostima, nalazila je svoj put ka obrazovanju i ekonomskoj samostalnosti, kao i vatrogasnom pozivu, koji će u velikoj meri označiti njen život.

Za vreme četvrte godine hemijsko-tehnološke tehničke škole i prve godine studija Poljoprivrednog fakulteta stanovala je u ženskom srednješkolskom domu u Nikolajevskoj ulici u Novom Sadu. Pored toga, nakon prelaska na Višu tehničku školu, stanovala je u studentskim domovima: „23 oktobar“, „Slobodan Bajić“ i „Veljko Vlahović“. Za vreme studija je povremeno radila kao portir u studentskom domu, trenirala džudo, bavila se atletikom, skijanjem, planinarenjem, streljaštvom i drugim sportovima. Učestvovala je u omladinskim radnim akcijama koje su bile popularne u „radničkim“ porodicama u vreme njene mladosti. Ponosna je na priznanje „Udarnik“ koje je stekla na radnoj akciji Sarajevo 83 (1983) – u okviru pripreme za Svetsku zimsku olimpijadu 1984. godine.

Po završetku studija Više tehničke škole u Novom Sadu 1984. godine bila je zaposlena kao referent zaštite od požara i referent zaštite na radu u 4 preduzeća: od 1985. godine u poljoprivrednoj radnoj organizaciji „15 Oktobar“ u Kulpinu i u livnici „27. Mart“, od 1987. godine  GIK „1 Maj“ Bačka Topola, od 1988. godine u društvenom preduzeću „Niva“ do 1996. godine. Zvanje Viši vatrogasni oficir I klase stekla je 1994. godine. Završila je Visoku tehničku školu strukovnih studija 2006. godine u Novom Sadu. Svojim profesionalnim angažovanjem postala je član kao i predsednik industrijskih vatrogasnih organizacija („27. Mart“ i „Niva“) u okviru Vatrogasnog saveza Novog Sada, koji je poveo na put društvenog aktivizma u institucijama dobrovoljnog vatrogastva.

Za sebe kaže da je Jugoslovenka. Ima kritički stav prema politici savremenog društva ali smatra da je socijalistički poredak Jugoslavije bio najhumaniji poredak. Potvrdu za to nalazi u svom ličnom primeru:pružio joj je mogućnost da razvija svoje talente, da se obrazuje i iskaže svoj maksimum, da se osamostali i uživa u životu ispunjenom ushićenjem sticanja i širenja znanja i zadovljstava u druženju sa velikom brojem prijatelja.Smatra da su socijalzam i vrednosti koje su isticane i negovane u Jugoslaviji u kojoj je stasavala, uticali na formiranje njenog karaktera i njenog života. Društvene vrednosti kao što su solidarnost, drugarstvo, zajedništvo i saosećanje, činile su važan činilac tadašnjeg poretka kaoi profesije vatrogasca koju je izabrala za svoj životni poziv. Pored poštovanja duboko ukorenjenih tekovina revolucionarnih promenakoje je doneo socijalizami humanizamJugoslavije,Ljubica je ostala verna i poštovanju tradicije, svoje porodice i svojih korena. Zajedno sa sestramaje obnovila porodičnu kuću u selu Kepčije u opštini Dvorna Uni. Njena kuća je mesto gdeprijatelji dolaze radi zajedničkih moba ali i odmora u zdravom okruženju i njenom srdačnom gostoprimstvu. Slavi Svetog Jovana i sebe smatra velikim „svečarom“. Sama priprema trpezu i danima joj je kuća ispunjena brojnim prijateljima.

VATROGASNI SAVEZINOVOG SADA I VOJVODINE

Za Ljubicu je bilo od velike važnosti što su dobrovoljna vatrogasna udruženja odražavala ideju o negovanju sveopštih vrlina i obrazaca društveno poželjnog ponašanja, čiji je bila član od 1985. godine a zatim sekretar Vatrogasnog seveza grada Novog Sadaod 1996. do 2018. godine i predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine od 2017. do 2018. godine.Za vreme njenog mandata na čelu Vatrogasnog saveza Vojvodine organizovan je I VATROGASNI KONGRES  u Novom Sadu (2018), do tada najveći vatrogasni stručni skup u Srbiji, na kom su učestvovali predstavnici 10 država Evrope. Sa željom da podrži inicijativnosti veću samostalnost mladih ljudi u vatrogasnim organizacijama, Ljubica je zajedno sa svojim bliskim saradnicima osnovala Nacionalnu omladinsku vatrogasnu organizaciju NOVO(2017).

Prihvatanjem najviših položaja u dobrovoljnim vatrogasnim organizacijamaLjubicin  život je obeležen aktivnim učešćem u socijalnom životu lokalne zajednice ali i šire, van njenih granica, saradnjom sa vatrogasnim organizacijama Jugoslavije a zatim Republike Srbije, kao i učešćem na takmičenjima i izvan lokalnih, državnih i regionalnih granica. Ova vatrogasna udruženja su imala vaspitnu i motivišuću ulogu za sve generacije članova koji su u svakodnvnoj upućenosti na zajednicu, prilikom edukacije ali i slobodnog vremena, stičući znanja i veštine i družeći se, gradili dobre međuljudske odnose, osećanje bliskosti i poverenje u solidarnost i zajedništvo, ali i poverenje u bezbednost koju garantuje društvena i državna organizacija (Nedeljković Angelovska 2022).

„Budi dobrovoljni vatrogasac“ u organizaciji „NOVO“, Budisava, 2018.

U svrhu motivacije dece i mladih učenika (predškolskog uzrasta, osnovnih i srednjih škola)Ljubica je bila autor više projekata edukacije koji su obišli gotovo sve osnovne i srednje škole Novog Sadai inspirisali nekoliko generacija studenata zaštite od požara, koji su nastavili ovu misiju. Osmislila je i dizajnirala, uz pomoć svojih saradnika, prateće edukutivne i interaktivne društvene igre, puzle, plakate i flajere. Pored toga, bila je dizajner takmičarskih medalja, plaketa i zahvalnica Vatrogasnog saveza grada Novog Sada. Baveći se fotografijom, sito-štampom i pripremom za štampu često je sama izrađivala vizuelni i drugi program koji je pratio manifestacije ili bio u svrhu popularizacije dobrovoljnog vatrogastva.Zajedno sa svojim saradnicima osmislila je takmičarske i edukativne programe koji se uz redovne vatrogasne manifestacije održavaju svake godine: kviz „Mali vatrogasac“ i Memorijal – takmičenje posvećeno zaslužnom vatrogascu „Radivoj Savin Rada“.

u Vatrogasnom domu,Futog, 2014.

na izložbi u DVD Petrovaradin,2018.

STRUČNI SAVETNIK I ANALITIČAR

Ljubica je zadovoljna što joj je znanje omogućilo da se bavi ovom humanom profesiojom i bude od pomoći mnogima u rizičnim situacijama. U susretu sa posledicama nesrećnih događaja požara, poplava i drugih nepogoda izazvanih prirodom ali i ljudskim faktorom, obuzimaju je, kako sama kaže, osećanja tuge i nemoći, ali i rešenosti da ukaže na uzroke koji su mogli da se izbegnu pravovremenom edukacijom i ličnom odgovornošću. Ona se kao vatrogaskinja sretala a danas se kao sudski veštak sreće sa mnogim teškim i tragičnim situacijama, kada su u požaru bile povređene njene kolege vatrogasci i stradali ljudi. Više nijedirektno uključenau aktivnu borbu sa vatrenom stihijom i drugim rizicima po živote i materijalna dobra, već svoje znanje i iskustvo koristi prilikom sudskog veštačenja uzroka požara. Pored toga, bavi se analizom propisa i zakona koji se tiču zaštite od požara i kritikom postojećeg stanja kao i podsećanjem na neophodnost celishodne brige o bezbednosti i pravovremenoj edukacijiu vremenima krize kojima je naše društvo izloženo.Svoje stavove i saznanja izlaže u medijima i objavljuje u stručnim časopisima. Autor je tekstova i predavanja kojima je više puta skretala pažnju na opasnosti od upotrebe pesticida i na važnost očuvanja životne sredine. Dugi niz godina je bila kolumnista stručnog časopisa „Zaštita plus“ kao i autor priručnika i publikacija iz oblasti zaštite od požara. Bila je osnivač i preduzetnica Agencije za konsaltig i menađment u oblasti životne sredune, zaštite od požara i bezbednosti i zdravlja na radu „ Golub“. Inicirala je i realizovala praktičnu obuku studenata Visoke tehničke škole strukovnih studija i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na studijskim programima zaštite od požara i upravljanja rizicima od katastrofalnih događaja. Deo svog stručnog rada posvetila je osobama sa invaliditetom u vanrednim situacijama, čitavim nizom predavanja, praktičnih uputstava i predloga, kao i pokretanjemi realizacijom projekta ugradnje dimnih detektora u stanoveosoba sa invaliditetom (u saradnji sa Gradskom upravom za socijalnu i dečiju zaštitu Novog Sada).Ljubica ističe važnost prilogođavanja sistema dojave požara osobama sa invaliditetom i naročito težak položaj gluvih, nagluvihi nemih osoba izloženih opasnostima od požara i drugih rizika. Zbog toga je bila predlagač uvođenja sistema dojave požara putem SMS poruke, posebno namenjeno za ove osobe, ali na žalost,taj projekat još uvek nije realizovan.

UDRUŽENJE ZA EKOLOGIJU I ZAŠTITU OD DEJSTVA VATRE „ECOFIRE“

Svoju potrebu da podrži razmenu znanja i novih dostignuća u oblasti preventivne bezbednosti i zaštite ljudi i materijalnih dobara radi ublažavanja posledica različitih katastrofa, ali i očuvanja biodiveriteta,Ljubica je realizovala, zajedno sa svojim istomišljenicima, osnivanjem „Prvog udruženja za ekologiju i zaštitu od dejstva vatreEcoFire“. Od 9. decembra 2006. godine od kada je osnovano ovo udruženje, Ljubica je na njegovom čelu kao predsednik i autor njegovog vizuelnog identiteta. Svake godine (od 2007) održava se stručna tribina „Neguj granu na kojoj sediš“ kao i druge aktivnosti edukativnog i zabavnog karaktera. Uobičejeno je da aktivnosti vezane za tribinu traju nekoliko dana i da okupljaju stručnjake iz različitih oblasti nauke, umetnosti i kulture, sa akcentom na očuvanju životne sredine, mentalnog i fizičkog zdravlja ljudi. Kao i u društvenim organizacijama dobrovoljnog vatrogastva, deo tribina se sastoji od opuštanja uz druženja, zabavu i zajednički ručak.

ZAŠTITA KULTURNOG NASLEĐA

Ljubica Krnjaić je svojim poklonima i stručnom saradnjom učestvovala u dopunjavanju zbirke vatrogastva Odeljenja za etnologiju Muzeja grada Novog Sada. Njena usresređenost na kulturno nasleđe vatrogastva bilo je iz razumevanja značaja ove humane profesije koja je imala svoje važno mesto u istoriji grada, kao i sa namerom da rehabilituje pomalo zaboravljene organizacije dobrovoljnog vatrogastva. Sa željom da motiviše mlade naraštaje novosađana da se priključe ovim institucijama,sarađivala je sa Muzejem grada Novog Sadau kome je izložbama promovisan rad vatrogasnih udruženja,organizujućisa muzejskim kustosom i edukatorima interaktivne radionicie za decu.  

Ljubicina uloga u očuvanju kulturnog nasleđa ogleda se i u iniciranju muzejskih izložbi koje govore o različitim segmentima dobrovoljnog vatrogastva. Bila je dragocen saradnik Muzeja grada Novog Sada u realizacijiizložbi: „125 godina dobrovoljnog vatrogasnog društva „Dr Laza Kostić“ 1997. godine, „Futoški vatrogasci 140 godina dobrovoljnog vatrogasnog društva u Futogu“, 2014. godine. Zajedno sa kustoskinjom Muzeja radila je na izradi publikacije: „150 godina Dobrovljnog vatrogasnog društva »Dr Laza Kosti滓2022. godine.

DOBROVOLJNE VATROGASNE ORGANIZACIJE U 21. VEKU

Velike promene na polju dobrovoljnih vatrogasnih organizacija odigravale su se početkom 21. veka. Iako nose odlike dugog trajanjadobrovoljna vatrogasna udruženja menjaju svoju ulogu pod uticajem promena koje su zahvatale kulturu i društvo, usled razvoja nauke i tehnike kao i političkih, društvenih i obrazovnih reformi. I u ovako izmenjenim okolnostima Ljubica Krnjaić je isticala i danas ističe veliki značaj koja ova društva imaju u edukaciji i uvežbavanju stanovništva u kriznim danima velikih požara, bombardovanja i ratova, poplava ali i u svakodnevnom priskakanju u pomoć onima koje je zbog elemenetarnih nepogoda zadesila nevolja. Govoreći o tome da su dobrovoljna vatrogasna društva i vatrogasni savezi, do pre nekoliko decenija imali mnogo značajniju ulogu u razvoju i unapređenju zaštite od požara, kao i u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, Ljubica je navela:

                    „U mnogim naseljenim mestima dobrovoljni vatrogasci su jedina vatrogasna snaga, jer su mnoga udaljena čak 20 i više kilometaraod sedišta nadležne vatrogasno-spasilačke jedinice. Zbog toga je postojanje dobrovoljnih vatrogasnih društava u samom mestu značajno za pravovremeno efikasno delovanje u slučajevima požara i drugih nesreća. Težnja vatrogasnih saveza i dobrovoljnih vatrogasaca danas jeste da se boljom materijalnom i tehničkim opremljenšću, usavršavanjem kadrova i masovnijim uključivanjem građana, doprinese većoj bezbednosti od požara i spremnijem odgovoru na prirodne i druge nesreće. Razumljivo je što se članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava sa ponosom sećaju «slavnih»  dana, i što danas sa gorčinom govore o njegovoj, možda nepravedno, umanjenoj slavi, ali preventiva zaštita injihov rad na obuci mladih kadrova su veliki podvizi, gde se herojstvo i solidarnost ne ogleda samo u neposrednom sukobu čoveka sa vatrom, već u sve većem obimu „nevidljivog” sprečavanja da do požara dođe.“

Naše društvo danas je društvo rizika. Svakodnevni rizici od posledica različitih katastrofa uvećani su modernizajcijom, naučnim i tehnološkim razvojem. Ovo je posebno stanje stvarnosti koje karakteriše nepoverenje u bezbednost, kaoi slutnja o uništenju i katastrofikoji samo što se nisu desili. Rizici se pomoću imaginacije, uz pomoć nauke, politike, javnog mnjenja, kao i književne, publicističke i filmske produkcije, opisuju i na taj način približavaju čoveku. Ovo stanje krize je karateristično za društva u tranziciji kao što je već decenijama Srpsko društvo ali i za čitav svet u vreme ratova koji sa sobom donose pretnje za čovečanstvo. Zbog toga Ljubica Krnjaić naglašava važnost razvijanja sistema preventivne zaštite isnavdevanje savremenom opremom dobrovoljnih društava u cilju postizanja veće bezbednosti ibržeg reagovanja u vanrednim situacijama, kao i značaj široke i pravovremene edukacije građanstva.

PRIZNANJA

Zbog značajnih uspeha u unapređivanju i razvoju zaštite od požara, Ljubica Krnjaić je dobitnik brojnih povelja, plaketa, spomen-obeležja, znački i zahvalnica dobovoljnih vatrogasnih udruženja i saveza, kao i drugih društvenh udruženja i državnih organizacija, od kojih se izdvajaju Zlatna plaketa Vatrogasnog saveza Vojvodine (2011),Zlatna plaketa Vatrogasnog saveza grada Novog Sada (1999), (čiji dizajnje delo Ljubice Krnjaić), kao i Povelja Organizacije rezerevnih vojnih starešina grada Novog Sada (2019).

Ljubici je veoma drago priznanje festivala „Baby exit“  VELIKA PETICA koja joj je dodeljena „KAO SIMBOL ŽELJE DA SVETOM VLADA DRUGARSTVO KOJE JE TEMELJ PONOSNE PROFESIJE VATROGASCA“ (2010) u Novom Sadu.

Ljubica Krnjaić je odlikovana Znakom priznanja II stepena Vatrogasnog saveza Srbije (1990) i Znakom priznanja I stepena Vatrogasnog saveza Srbije (1996) za požrtvovan rad i naročite zasluge na unapređenju vatrogastva.

ZAKLJUČNO RAZMATRANJE

Ljubica Krnjaić je posvetila veći deo svog života radu na edukaciji iz oblasti zaštite od požara i drugih rizika po bezbednost ljudi i materijalnih dobara, kao i na afirmaciji vatrogastva kao humanog poziva.Pored svog profesionalnog poziva inženjera zaštite životne sredine – zaštite od požara,bila je aktivan član novosadskog dobrovoljnog vatrogasnog društva „Dr laza Kostić“,predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine,dugogodišnji sekretar Vatrogasnog saveza grada Novog Sada i osnivač Agencije za konstalting i menađment. Danas je Viši vatrogasni oficir I klaseu penziji i dalje član novosadskog dobrovoljnog vatrogasnog društva „Dr laza Kostić“,predsednik Udruženja „EkoFire“, sudski veštak za oblast – uzroci požara, eksplozija i havarija, edukatori autor stručnih publikacija, tekstova i predavanja.

Ljubica je izašla na javnu scenu svojom predanošću i personalnošću, često prisutna u medijima zbog stručnosti i posvećenosti humanim idealima zaštite i bezbednosti. Postala je prepoznatljiva „ikona“ novosadskog vatrogastva i živa legenda, čija sama pojava negira biološku uslovljenost male prisutnosti žena u vatrogastvu kao „muškoj“ profesiji, ukazujući na značaj ličnog izbora i obrazovanja (Nedeljković Angelovska 2022). Poznata je podoslednoj posvećenosti brizi o preventivnoj zaštiti i bezbednosti u vanrednim situacijama kao i prijateljskoj podršci gotovo svima koji su dotakli njen život. Ljubica Krnjaić je vatrogasni aktivista, pokretač i inspirator, koja samim svojim životom življenim u skaldu sa najvišim moralnim vrednostima učestvuje u humanom razvoju svoje zajednice a samim tim čovečanstva i sveta i njegovog daljeg toka.

LITERATURA:

Недељковић Ангеловска, Весна. 2014. ФУТОШКИ ВАТРОГАСЦИ, 140 годинаДобровољног ватрогасног друштва Футог. Нови Сад: Музеј града Новог Сада, Ватрогасни савез града Новог Сада.

Недељковић Ангеловска, Весна. 2022. 150 годинаДобровољно ватрогасно друштво Новог Сада„Др Лаза Костић“. Нови Сад: Добровољно ватрогасно друштво Новог Сада„Др Лаза Костић“.

Blagojević, Marina. 1991. Žene izvan kruga. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

Gal, Đerđ. 1972.100 godina vatrogastva Novog Sada. Novi Sad: Dobrovoljno vatrogasno društvo,

Nedeljković Angelovska, Vesna. 2022. Položaj žena u društvenim organizacijama dobrovoljnog vatrogastva u Novom Sadu. WomeN’S Museum.https://zenskimuzejns.org.rs/citaonica/ (preuzeto 13. septembar 2023)