Gordana Todorić
Dobrotvorka Jelena Kon rodila se 1. septembra 1882. u austrijskom gradu Ajzenštatu (Eisenstadt). I mada se se njen rodni grad može zivati i Kišmarton (Kismarton), ali i Željezno, a njeno ime izgovarati i kao Ilona, i mada joj je devojačko prezime bilo Špicer (Spitzer), dve, povezane i stabilne činjenice, dovoljne su da ova žena krupnim slovima bude zapisana u istoriji ne samo Novog Sada nego i u istoriji ženskog aktivizma uopše.
Jedna se odnosi na Jelenin odnos prema svetu, koji je bio vođen idejom da je čovek dužan da se trudi da čini dobro uvek kada može, i koji stoga nije bio ograničen konvencionalnim podelama na vere i nacije, a druga je odnos jednog dela tog sveta prema Jeleni, zbog kojeg je njen život nasilno prekinut.
Reagujući na ekonomsku krizu koja je socijalno ugrozila mnoge novosadske porodice, Jelena Kon se priključila dvema tradicijama: aktivizmu ženskih društava Novog Sada koje datira još od polovine XIX veka, ali i tradiciji koju oblikuju jevrejske ženske organizacije, Novog Sada i Beograda.[1] Vođena idejama humanizma i solidarnosti, Jelena Kon je 1925. osnovala humanitarni fond Kora hleba i Dečije obdanište.
Rad humanitarnog fonda Jelene Kon, prevashodno je bio usredsređen na brigu o deci bez roditelja, kojima je bio obezbeđen po jedan obrok dnevno, kao i na decu samohranih majki. Osim kuhinje i celodnevnog boravka (što je bilo od velike pomoći zaposlenim majkama), Fond je pružao uslugu zdravstvene zaštite dece, kao i, za to doba veoma modernu, pedijatrijsku podršku odojčadi, u vidu odgovarajuće mlečne formule namenjene njihovoj ishrani.
Ono što je ovaj fond izdvajalo od drugih sličnih humanitarnih organizacija jeste njegova otvorenost za svu decu i majke, bez obzira na versku i etničku pripadnost. Taj, jugoslovenski duh, jedan je od razloga zbog kojeg je kraljica Marija Karađorđević bila pokroviteljka doma, izgrađenog u ulici koja danas nosi ime Sonje Marinković. I ta zgrada podignuta je zahvaljujući brojnim humanitarnim koncertima i drugim aktivnostima Jelene Kon, kao i ne malim ličnim prilozima nje i njenog muža Julija.
Prvobitna namena zgrade, da posluži deci Novog Sada, zadržala se do danas. Na staklenim površinama unutrašnjih vrata ove zgrade, još uvek stoje imena dobrotvorki ovoga fonda. (slika)
Iako poznata humanitarka, nošena idejom univerzalnog dobra, Jelena Kon ubijena je sa mužem u Novosadskoj raciji, januara 1942. godine, zato što je bila Jevrejka.
Godine 2020. na zgradi Doma u Sonje Marinković postavljena je info tabla[2] sa natpisom:
Ovu zgradu podigla je dobrotvorka Jelena Kon, da služi deci Novog Sada.
Jelena Kon je ubijena u Novosadskoj raciji, januara 1942. godine.
Linkovi:
Heroine i heroji Novog Sada (Jelena Kon):
Katalog izložbe o Jeleni Kon:
https://www.kcns.org.rs/wp-content/uploads/2020/01/Secanje-na-Jelenu-Kon-izlozba.pdf
[1] Novosadsko izraelitsko dobrotvorno žensko društvo osnovano je 1876. godine. Naziv udruženja ukazuje na njegovu primarnu orijentaciju – dobrotvorni rad. „U periodu 1907/1921. pod predsedništvom Eugenije Ernst društvo beleži uspešne rezultate: dve godine je izdržavalo vojnu bolnicu i staralo se za rad javne kuhinje, koja postoji i danas, gde su svi siromašni mogli da dobiju hranu.” (Gordana Stojaković, Znamenite žene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad, 2001, str.27)
[2] Info tabla postavljena je zahvaljujući velikom zalaganju gđe. Sunčice Marković. Detaljna biografija Jelene Kon, u kontekstu vremena u kojem je živela, prikazana je na izložbi upriličenoj u Kulturnom centru Novog Sada, povodom postavljanja info table. Katalog izložbe na: https://www.kcns.org.rs/wp-content/uploads/2020/01/Secanje-na-Jelenu-Kon-izlozba.pdf